Moje prijateljstvo sa Alekom Borasom i naše avanture koje smo doživili zajedno

 Hejj ljudi!!! Evo javljam vam se ponovno nakon dužeg vremena.Pišem ovaj post na temu kao što vidite u naslovu jer je ova tema bila najtreženija u komentarima.Želio bih da vam se zahvlim na velikom broju posjeta na mom blogu havla vam od srca na tome sada smo stigli na 20+hiljada hvala vam od srca na velim posjetama. Da više ne dužim sa uvodom hajmo da pređemo na glavni dio posta.

Ja živim u jednom naselju  u Sarajevu.Kada sam bio mali volio sam se igrati sa prijateljima iz ulice,a i iz susjednih ulica svi su dolaziliu u moju ulicu da se igramo.Tu je baš bilo puno djece i igrali smo se do kasnih većernih sati. U kuću do mene doselila se porodica iz Zenice. Kada sam ih vidio jako su mi bili simpatićni i dragi ljudi. Djavojka koja je živjela tu zvala se Marina imala je kćerku Leonu. Sa Leonom sam se ja ćesto volio igrati, a i njena mama mi je davala Leonu da je ćuvam dok ona završi svoje obaveze u kući.Leona je bila veoma simpatoićna i draga curica nakon nekoliko sedmica me je jako zavolila i dolazila je kod mene kuci da se igram sa njom.Leona mi je prićala da ima dedu i nanu u Zenici i da oni imaju sina. Ja sam bas bio sretan kada mi je ona to rekla.Prosle su dvije sedmice od toga kada sam izasao iz kuće i pošao sam prema prodavnici vidio sam auto ispred Leonine kuće. Iz auta je izašao dječak koji je jako bio ćudan.Nosio je crnu odjeću i imao je ćudnu frizuru. Ostao je kod sestre jos dva dana. Imao sam želju da ga upznam ćudnom sam ga gledao jer nikada nisam vidio takvog dječaka koji tako izgleda.Sutradan sam vidio tog dječaka kako se igra sa Leonom. Bilo mi je jako ćudno zašto se Leona igra sa njim,a mene nije zvala.Gledali smo se zaćuđeno. Kada sam im prišao on je potrćao u svoje dvorište,a Leona je ostala samnom.Njegova sestra mu je rekla dasam ja komšija i jako fin dječak. Prišli smo jedan drugom i tako smo se upznali. Rekao mi je da se zove Alek.Poslije toga smo se nastavili igrati karata do navećer i onda  su nas zvali da odemo kućama na spavanje. Sledeći dan kada sam se probudio otišao sam po Aleka i još je izašlo djece napolje da se igramo.Posšto ja imam jabuke u dvorištu uzlei smo i podjeli smo se po ekipama u uzeli se gađati. Naravno ja sam bio u ekipi sa Alekom.Naravo odlicno nam je bilo. Poslije je došlo vrijeme rucka i svi smo otišli da jedemo. Brzo sam pojeo i izašao sa Alekom vani. Otišli smo iza njegove kuce da se igramo karata. Rekla nam je njegova mama da on mora nazad za Zenicu. Jako smo bili tužni što Alek mora da ide nazad za ZenicuPrišao sam autu i zagrlio Aleka i on je otišao za Zenicu,a ja sam tužan radi Alekovog odlaska otisao svojoj kući.Jako mi je nedostajao Alek. Svaki dan sam se pitao kada ce opet doći Alek da se igramo. Nakon nekoliko sedmica rekla mi je Marina da dolazi Alek ponovo kod nje da noći da ce biti kod nje sedam dana. Kada mi je to rekla bio sam veoma sretan od sreće sam poćeo da skacćem po ulici. Došao je dan kada je Alek došao zagrlili smo se i opet se bacili na igru.