Ruža i Ljudskost

Pozdrav ljudi evo odlučih da napišem novi post jer vidim da se vam se svidio moj prošli post i moj povratak na blog. Hvala vam na velikoj podršci koju mi pružate. Danas ću da vam pišem o jednoj mojoj prijateljici iz mog djetinjstva jos kada sam išao u osnovnu školu i o mojim prijateljima iz daleka. 

Kao što možete da primjetite naslov posta je malo čudan i ne može da skontate o čemu se radi. Mi svi kroz nas život upznajemo različite ljude iz različitih kultura i država. Kroz nas Balkan u posljednjem periodu prošao je veliki broj izbjeglica i stranac migranata koji do svoje konačne destinacije prolaze sve i svašta. Od udaranja pojedini znaju biti i pretučeni od strane loših ljudi. Ja kao mladi čovjek stvarno vidim koliko mi je žao tih ljudi kroz sta oni sve prolaze. Imao sam puno prilika da ih upoznam i da pričam sa njima. 

To su stvarno dobri ljudi oni najvise dolaze iz zemalja dalekog Istoka (Sirija,Pakistan,Maroko i ostale države koje su pogođene ratom i siromaštvom). Stvarno sam im pomogao koliko sam mogao,a oni su dolazi tu kod obližnje prodavnice i provodili svoje dane. Ja sam znao često da odem u prodavaonicu i da nešto kupim i poslije sa njima da razgovaram bili su jako veseli pjevali,veseli se,a pojedini su tu radili kako bi sebi zaradili za život popravljali auta. Imao sam priliku da tu poznam jednom momak koji se zove Muhamed. On mi je pričao o situaciji u njegoj državi i bodrio me da učim i stalno mi je govorio" Znanje ti neko ne može ukrasti". 

Znao sam svaki dan da odem i da pričam sa njim. Sa njim sam naučio da pričam njegov materni jezik i mogu da komuniciram sa njima. Naručio sam različite pjesme koje nikada neću zaboraviti a baš su predivne. 

On je tu popravljao automobile jer je bio automehanicar po struci. Jedne prilike sam vidio da ga dugo nema . Pitao sam se gdje mogao  otići jer mi je  baš nedostajao puno sam vremena provodio sa njim. Jedne prilike sam upalio tv i vidio sam na jednoj emisiji da su ga prikazali da je otišao u neki grad. Bio sam sretan radi njega i dan danas ga se sjećam po našim pričama...

Još kao mali dječak dok sam išao u osnovnu školu imao sam puno osjećaja prema ljudima kojima je zaista pomoć potrebna i tako sam upoznao puno ljudi jer u mojoj školi je bilo nekoliko porodica čija su djece slabog imoviskog statusa. Ali tu je i bilo djece koje dolaze iz druge populacije kao što su Romi. 

Ja dok sam bio mlađi nisam baš gotovio  Rome jer sam slušao svakakve priče o njima i prepadao sam se ono pricali su mi pojedini  kako su oni opasni da rade loše stvari prema djeci i ostalim ljudima i jednostavno mi je to uslo u glavu. Taj strah me baš dugo držao dok nisam upoznao jednu divnu djevojčicu koja je sada djevojka zvala se Ruža. Ona je također bila iz Romske porodice ali je bila fina. Malo sam se na početku bojao  i nje. Ona  je išla u istu osnovnu školu u koju sam i ja išao.Kako je vrijeme prolazilo ona se sve više i više meni približavala i tako smo poceli pričati i upoznavati se. To su bile jako divne priče o svemu i svačemu smo pričali nekako sam se baš opustio od tog mog straha dok sam bio sa njom. Skoro pa svaki veliki odmor sa njom pricao i zezao bih se. Kada bi se skola završila išli bi smo zajedno kuci Ruža i ja  ma što bi se reko pravo prijateljstvo. I to bas dugo  trajalo. Kako sam ja išao iz razreda u razred  i sazrijevao tako je i ona išla samnom tim putem školovanja. Ružu bas nisam dugo viđao neki određeni period bas sam se zabrinuo gdje je mogla nestati. Posto je ona iz Romske porodice, a ona je jedino žensko djete u porodici. Nakon dužeg perioda ispričali su mi da se Ruža udala. Jako sam bio tužan ali takava je tradicija u Romskim pordicama stalno mi Ruža padne napamet skoro sam je sreo u nedelju toliko se primjenila da sam je jedva prepoznao.

Život nas uči da kroz njega upoznajemo različite ljudi drugih religija i kultrura. Nadam se da vam se svidio ovaj moj post o mojoj prijateljici iz djetinjstva,hvala vam na velikoj podršci koju mi pružate. Do sledećeg pisanja vidimo se svako dobro vam želim.!!!